Аугуст Стриндберг

Режија и адаптација Харис Пашовић. Драматург пројекта Јелена Палигорић Синкевић, Сценограф Александар Денић, Костимографи Ирма Саје и Вања Цирај Џуџа, Композитор Марко Грубић, Кореограф Игор Пастор, Дизајнер светла Срђан Јовановић, Дизајнер звука Душан Арсикин, Асистент режије Стефан Гајић

ЛИЦА

Госпођица Јулија: Ана Рудакијевић, Жан: Страхиња Блажић, Кристина: Мина Павлица, Хор: Катарина Брадоњић, Ксенија Репић, Тамара Шустић, Никола Кнежевић, Филип Станковски, Јован Вељковић

Инспицијент: Горан Младеновић, суфлер: Снежана Будимлић, организатор: Властимир Репић, мајстор позорнице: Милан Ћирић, реализација звука: Душан Арскин, реализација светла: Владимир Крунић, шминка и фризура: Мирјана Ракић, гардероба: Тања Вуксановић и Миладин Павићевић

Госпођица Јулија Хариса Пашовића

Живимо нову реалност у којој се другачије дише, другачије комуницира, другачије ради. Живимо нову реалност у којој се захтева да будемо нови људи који стварају и ново позориште. Промене се дешавају муњевито, темељно и тајанствено. У тако захтевним околностима за рађање нових позоришних дела неопходно је имати снажне стубове који могу да се носе са великим изазовима. Позориште госпође Мадлене Зептер нашло их је у личностима писца Аугуста Стриндберга и редитеља Хариса Пашовића. Драгуљ драмске књижевности, Стриндбергова Госпођица Јулија, у режији Хариса Пашовића пркосила је на сцени Мадленианума свему што је инстант живот и свему што је лажно стваралаштво. Рад је конципиран као поход војске уметника-подвижника која тежи да спозна савремену госпођицу Јулију и њену послугу. У тој савременој Госпођици Јулији срећемо на терену Бохињског језера, у дому словеначког богаташа, његову кћи јединицу Јулију која страда после једне тешке ноћи у друштву своје послуге. Послугу чине млади емигранти из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, а међу њима је и заносни јунак Жан, младић који се нашао у љубавном вртлогу са својом господарицом. Било је прилике да се у овом времену наметнуте изолације сви вратимо личним дубинама, а велики уметници су то искористили као клицу за своја нова дела. Зато је избор Хариса Пашовића управо интимни, психолошки, натуралистички комад Аугуста Стриндберга. Он је свој пажљиво биран ауторски и извођачки тим водио сигурном руком кроз раскош сценских решења која обећавају бол, али и катарзу.

Мадленианум је довео на београдску сцену после 30 година редитеља светске каријере чије су представе овде биле не само награђиване, већ и обожаване. Због тога смо веома почаствовани, а ништа мање и због повратка Госпођице Јулије на београдски репертоар у тренутку када та прича може да буде лековита за младу генерацију, а једнако и за генерацију оних који су данашњу младеж одгајили.

Ана Радивојевић -Здравковић
директорка Драме