Представа, Свјетска премијераУпотреба човјека
Позориште младих, Сарајево
Улоге: Емина Елор, Југослав Крајнов, Предраг Марјановић, Драгиња Вогањац, Аљоша Ђиђић, Данило Милановић, Душан Вукашиновић, Музика: Стефан Ћирић Сценографија: Жељко Пишкорић Драматургија и драматизација: Федор Шили Аутор романа: Александар Тишма Копродукција: Нови Тврђава Театар, Еаст Wест Центар Сарајево, Град Театар Будва и Ујвидеки Сзихназ Нови Сад Режија: Борис Лијешевић
“Употреба човјека” је прича о свијету којим је завладала вјерска, расна, политичка и свака друга нетрпељивост. Лудило се шири а људи се надају да оно неће стићи до мирољубивог Новог Сада, и да Европа и свијет неће дозволити ширење нацизма, те не предузимају ништа иако им све говори да треба бјежати и спашавати се. Сигурни су да разум увијек на крају надвлада. Главна јунакиња је Вера Кронер, дјевојка из богате трговачке јеврејске породице, која из господског новосадског живота бива депортована у Аушвиц 1943. са својом породицом али и са осталим јеврејским породицама. Вера једина преживљава тај стравичан живот и призоре, јер логорско вријеме проводи у “кући радости” борделу гдје им сексуалне услуге које пружају СС војницима продужавају живот и одлажу пут у крематоријум.
Питање је да ли треба преживјети када се цијели твој свијет распадне и нестане? Није ли боље, часније и паметније нестати заједно са њим? Да ли се треба треба борити за живот ако послије тога слиједе трауме и слике најгорих ужаса, које се враћају и не дају мира. Има ли тада више смираја, дома? А како се не борити за живот када је то најјачи човјеков нагон? Како му објаснити да не треба живјети? Ратна психологија која ступа претвара човјека у робу за употребу, материјал, за спровођење туђих намјера. Није ли тада нагон за преживљавање непријатељ који нас гура у пропаст? Шта је све човјек и шта је све у њему? питање је централно за рад на овој представи. Биће које се прилагођава условима? У миру је цивилизован грађанин који се бори за мирнодопске вриједности а исти тај у рату постаје дио злогласног механизма који спроводећи наредбе гура у понижење и смрт хиљаде других. Да би га послије рата опет затекли у неким мирним породичним условима. Човјека мијењају околности. Прилагођава се. Постаје оно сто вријеме од њега тражи.
Представа ће се радити са 6-8 глумаца који ће лако и наочиглед прелазити из лика у лик и не скривајући процес стварања ситуација, како би ову огромну епску причу о рату и човјеку учинили сценски једноставном и значењски и наративно сагледљивом.