Аутор: Ромео Цастеллуцци, Режија: Ромео Цастеллуцци, Звук: Сцотт Гиббонс, Видео креација: Луца Маттеи у сурадњи с Гиулијом Цоллом, ИТ савјетовање: Алессандро Цолла, Директорица продукције: Бенедетта Бриглиа, Промоција и дистрибуција: Гилда Биасини, Технички директор: Еугенио Реста, Техничар за видео и свјетло: Роцìо Еспаñа, Продукција: Социетас

Лица/цаст
Кореографкиња и извођач: Глориа Дорлигуззо

Ова видео-инсталација темељи се на спектралном приказу свих имена. Све именице које се налазе у талијанском рјечнику пројицирају се, у низу, једна по једна, на големи екран.

Ове именице потенцијално представљају све објекте у стварности који имају име. Брзина овог низа је дана нашом способношћу, на темељу наше мрежнице и нашег памћења, да задржимо ријеч која се појављује у бљеску, у трајању од једне десетинке секунде. То сужава наш поглед, који убрзо досеже прекретницу у којој долази до спајања, непосредно прије него што наша перцепција изгуби стисак. У резултирајућем титрању више није могуће разликовати појединачне појмове. У граничној ситуацији коју ствара овај френетични низ ријечи, неке ће од њих оставити траг на видном кортексу сваког гледатеља, док ће се друге, већина, изгубити. Гледатељ, беспомоћан кад се према њему тако поступа, квантитетно је подвргнут људској ријечи. Не што, него колико. Ова бијесна гомила именица не оставља мјеста избору нити проницљивости. Језгра језика се враћа у бијели шум, што доводи до каоса.

Трећи Реицх је слика наметнуте, обвезне комуникације, чијој насилности одговара његова тврдња о једнакости. Овдје језични строј исцрпљује цијеле сфере стварности, јер су именице све исте, механички масовно произведене, попут монтажних зграда у знању које не оставља простора за бијег.

Све паузе су укинуте, заузете. Станка, односно одсутност ријечи, постаје бојно поље за ријечи и њихову војну агресију; именице из рјечника, пројициране на екран, заставе су забодене у освојеној земљи.

Пројекцији ће претходити симболична радња у којој неколико фигура оживљава церемонију у којој се “пали” језик. Звук који прати инсталацију, складатеља Сцотта Гиббонса, бит ће аподиктичан.

Инсталација укључује гласноћу глазбе и слике високе фреквенције које се можда не препоручују особама које болују од епилепсије и фотоосјетљивим особама.