Еаст Wест Центар

“ЖЕНОМ СЕ НЕ РАЂА, ЖЕНОМ СЕ ПОСТАЈЕ”

Пола Балкана чине жене. Вијековима је та балканска половина живјела као нижа врста у односу на мушкарце. До прије само 70 година, жене на Балкану биле су третиране у законодавству и у друштву као робиње. Нису имале право да одлуче за кога ће се удати; нису имале право на имовину, на образовање, на одлучивање о рађању дјеце; нису имале право гласа. Физичко и ментално насиље над женама сматрано је оправданим. 1945. долази до револуционарних промјена у егзистенцији жена на Балкану. Жена тада постаје субјект, закони штите њена права, почиње да гласа и доноси самосталне одлуке. Отпор патријархалног друштва тим промјенама је опстао до данас. Вишестољетно поробљавање је учинило да је понекад тешко видјети на које је све начине жена изманипулисана у свакодневном животу и култури. Понекад су чак и неке жене увјерене да је њихов подређени положај заслужен.

У “Откривању жене” настојимо имати објективан поглед на егзистенцију жена. Тежиште у нашем раду је контрадикција између реалности и основних принципа социјалног дискурса. Ако отклонимо менталитете и сентиментализам – која објективна слика остаје? Наш поступак је: анализа умјесто стереотипа и стварни живот умјесто фикције. Ми не идеализирамо жене ни као светице, ни као жртве. Познато је да неке жене могу бити окрутне; могу бити чедоморке, убице, ратне злочинке; неке жене су манипулантице и зле. Ми посматрамо жене и мушкарце у хисторијској, политичкој, социјалној и метафизичкој перспективи.

Феминизам у свијету знатно је допринио револуционарним промјенама егзистенције жена на Балкану. Феминистичке идеје мијењају и женско и мушко разумијевање жене. Умјетност има велику улогу у том процесу. Антигона, Електра, Клитемнестра, Алкестида, Медеја, Шехерезада, Ладy Мацбетх, Федра, Нора, Хеда Габлер, Ана Карењина, Орландо, Мајка Храброст, само су неки од великих књижевних ликова који импресивно анализирају жене.

Мене је у многоме инспирисала Емма Голдман, америчка анархисткиња. Јасно, феноменалан је рад Симоне де Беаувоир коју и цитирам у драми “Откривање жене.” Њена идеја: “Женом се не рађа, женом се постаје” и данас одјекује. Било је природно да у драму укључим идеје и умјетничке форме које су значајно обрадиле неке аспекте теме. Цитирао сам бошњачку и српску усмену књижевност; умјетнице популарне музике Мадонну, Марину Туцаковић и Фахрету Јахић Брену; сточарку Ренату Прњковић. У графичком рјешењу цитирали смо Ирвинга Пенна; у сценографији смо одлучили за брутализам, а у костиму смо цитирали Цоцо Цханел. То све говори колико је ова тема сложена; колико није могуће о њој говорити изолирано од људи који су на значајн начин унаприједили мисао о жени. Све оно што смо обухватили у “Откривању жене” је тек мали дио, сада већ непрегледног рада милиона жена и мушкараца.

Бићемо сретни ако “Откривање жене” допринесе новом дијалогу о женама и мушкарцима у Босни и Херцеговини и на Балкану. И да – често се каже: “човјек и жена.” То је погрешно. Исправно је “мушкарац и жена.” Јер, жена је човјек.

Харис Пашовић

Играју:

Берна Балић

Амар Чустовић/Амар Селимовић

Катарина Кикић

Санела Крсмановић-Бистривода

Џенана Џанић/ Мерима Лепић-Реџеповић

Емина Муфтић

Ирена Муламухић

Медиха Муслиовић

Дражен Павловић

Санела Пепељак

Славен Видак

Данијел Жонтар

Аутор и редитељ: Харис Пашовић

Композитори: Данијел Жонтар и Дино Шукало

Сценографи: Лада Маглајлић и Ведад Ораховац

Костимографкиња: Ирма Саје и Вања Цирај

Кореографкиња: Тамара Цурић

Дизајн свјетла: Никола Маринков

Графички дизајн: Енес Хусеинчехајић

Асистенти редитеља: Елма Исламовић и Ирфан Авдић

Асистентица кореографкиње: Наџа Пушило

Драматургиња: Џејна Авдић

Маске: Арнеа Бригита Хасељић

Оператор свјетла: Амер Шаковић

Оператор тона: Харис Сарачевић

Суфлерка: Есмералда Абдијевић

Инспицијент: Мустафа Зрнић

Програм менаџерица: Лејла Абазовић- Муратовић

Маркетинг и ПР: Аида Мујчиновић – Палинић

Пропаганда: Бранко Дуршум

Асистент продукције: Елдар Омербеговић

Директор Драме Народно позориште: Изудин Бајровић

Извршни продуцент Еаст Wест Центар: Исмар Хаџиабдић

Продуценти: Маријела Маргета – Хашимбеговић, Харис Пашовић

Копродукција: Еаст Wест Центар и Народно позориште Сарајево