Авангардна, одважна и неочекивна представа са елементима театра, плеса и живе музике инспирисана писаним дјелом Бертранда Расела. Како то да један од најзначајнијих умова двадесетог вијека, филозоф, математичар, мировни активиста и Нобелов лауреат, сматра срећу темељем људског постојања? Ко има право на срећу? Американци чија Декларација о независности каже да људи имају неотуђиво право на живот, слободу и срећу? Да ли становници Босне и Херцеговине и Сјеверне Ирске имају право на срећу? А шта је са Словенијом, Камбоџом, Белгијом, Сијера Леонеом, Чилеом, Италијом…и, уосталом, са свим осталим људима на Земљи? У представи Освајање среће учествује хор дјеце и одраслих, те глумци, плесачи и музичари из разних крајева свијета, што обећава јединствено позоришно искуство од ког застаје дах.

Освајање среће је јединствена позоришна манифестација која је своју свјетску премијеру имала у британском Граду културе Деррy/Лондондеррy 20. септембра 2013. на тргу Ебрингтон, прије него што је обишла градове широм Европе укључујући Мостар на отварању Међународног позоришног фестивала МЕС Сарајево, Љубљана и Белфаст. Међународна екипа умјетника из Сјеверне Ирске, Републике Ирске, Босне и Херцеговине, Белгије, Велике Британије и Словеније истраживала је кроз музику, плес и драму привидну и примамљиву могућност среће у нашем све несретнијем свијету. Можемо ли бити сретни? Комад је инспирисан чувеним есејем Бертранда Расела о срећи. Овај мултиумјетнички догађај великог обима на отвореном подржао је хор заједнице у сваком граду у којем је представљен. Ово дјело режирао је међународно признати редитељ Харис Пашовић чији је недавни рад Сарајево Ред Лине Пројецт на најпоетичнији начин илустровао како умјетност може помоћи људима да превазиђу ужасавајуће насљеђе рата.

Освајање среће је културна сарадња између три позоришне куће која је расла и еволуирала од 2010. Инспирисан списима светски познатог пацифисте Бертранда Расела, Освајање среће, који укључује плес, позориште и живу музику, контекстуализује његово писање против нека од најстрашнијих ратних чинова двадесетог и двадесет првог века. Ипак, ово није прича о очају – назив пројекта није ироничан, већ истражује способност човјечанства за љубав, за великодушност, за проналажење среће чак и у најтежим околностима. Без несреће не може бити среће, али има и наде увек.

Ова порука је важна. Живимо у неизвјесним временима у свијету у којем се на различитост чешће гледа са сумњом, нетолеранцијом и мржњом како се прихваћа и слави. Чак иу наизглед најстабилнијем окружењу, грађански немири могу избити, често наизглед преко ноћи, о томе свједоче искуства и оних из Босне и Херцеговине и Сјеверне Ирске. Али можемо свједочити и шта се може догодити када разум превлада, када људи покушавају да оставе своје разлике по страни, да раде за опште добро – срећу за све, а не само за ријетке.

„Рад у овом пројекту са умјетницима из 6 европских земаља је драгоцјено искуство. Сумњам да бисмо икада могли постићи ову дубину рада, увида и инспирације без ове разноликости. Обогаћујемо једни друге сваки дан, све вријеме изнова обасјани новом перспективом, новим открићем, новим угодним изненађењем.”

Харис Пашовић

Инспирисан списима Бертранда Расела

Концепт, режија:
Харис Пашовић
Коауторица:
Емма Јордан
Кореограф:
Тхомас Стеyаерт
Умјетнички сарадник:
Дамиан Горман

Играју:
Цорнелиус Мацартхy
Тхомас Стеyаерт
Дермотт Хицксон
Схане О’Реиллy
Дамјана Черне
Мона Муратовић
Патриц к О’Реиллy
СаШа ХандЖиЋ
Жељко Хрс
Матт Фарис
Музичари:
Неил Мартин
Род МцВеy

Хорови:
Хор Опера Народног позоришта
Сарајево
Омладински хор Зеница
Дјечји збор Мостар

Костимографија:
Ирма Саје
Вања Цирај
Музички редитељ и композитор:
Неил Мартин
Композиција “Геноцид” / Цомпоситион
“Геноцид”:
Пхилип Тан
Сценографија и дизајн свјетла:
Циаран Багналл
Дизајн звука:
Енрицо Фидоне
Видео дизајн:
Матт Цуррy
Графички дизајн:
Енес Хусеинчехајић
Кастинг директорица:
Георгиа Симпсон