Демократија или агонија

Од избора 1990. до данас

Гости: Роберт Боттери, Борис Дежуловић, Андреј Николаидис, новинари и колумнисти
Води: Драган Марковина

Док је комплетна источна Европа, потакнута падом Берлинског зида и увјерењем да је совјетска интервенција немогућа, еуфорично ушла у свијет либералне демокрације и готово трајни, често неуспјешни процес транзиције, југославенска 1989. је више него јасно наговијестила да земљи пријете озбиљни сукоби и да је оптимизам оних грађана који су вјеровали да је улазак у западни свијет могућ без посљедица, био неутемељен. Изравно преношени крах СКЈ на 14. Конгресу, комбиниран с резултатима вишестраначких избора који су у свим републикама, с дјелимичним изузетком Словеније, донијели побједу националистичких партија или насљедница републичких партија, које нису биле ништа мање обојене национализмом од својих конкурената, створио је предувјете за распад земље и каснији бруталне ратове од чијих се посљедица још увијек нисмо опоравили. Да ли је све водило ка том сценарију и колику одговорност за њега су имале политичке „елите“ и национални вође, а колику грађани који су подржали националистичке пројекте?